U određenim godinama, počinjemo da obraćamo pažnju na materijal koji stavljamo na sebe. Nekako je prirodno da to dođe s godinama. Ukusi nam se nekako izoštre (čitaj ne dolazi svašta u obzir), čulo ukusa nam se istanči (odlično prepoznajemo sortu grožđa) a čulo dodira nam je opreznije (znate onaj osećaj kada se naježite na sintetiku?)

U godinama kada je bilo bitno da samo bude moderno, da šljašti i puca (moderniji izraz ne znam), ko je obraćao pažnju na sastav?! Bitno je bilo da spavamo na pamučnoj posteljini i da nosimo pamučni veš. Sve ostalo je moglo da prođe.

Ne, ovo nije tekst o materijalima. I ne, ne može sve da prođe.

Znate da se zalažem za Negovano. Umereno. Prirodno.

E o tome je reč, svaka sličnost sa materijalima je slučajna.

Negovano. Nešto što ne možemo da isfoliramo tonom pudera, filera, maski i ko zna čega već što se nudi kao instant rešenje. Nega je stil života. Nega je ono sa čime počinjemo i završavamo dan. Nega je sve ono između za šta često mislimo da nije bitno. Dodirivanje lica rukama, unošenje nekvalitetne hrane i pića, svaka ružna reč, svaka loša misao. Nega je svaka pročitana knjiga, svaki odgledan film. Nega je svaka nova zemlja i novi grad koji smo otkrili. Nega je kafa sa drugaricom, ručak sa roditeljima, igra sa detetom. Nega je kada želimo kvalitet, u svakom smislu. Kada nam je stanje naše kože bitno. Kada sa ponosom izađemo bez šminke, našminkane osmehom. Nega je način tkanja svih dobrih sastojaka i kalitetnih namirnica. Nega je ili kao svila, sjaji sa obe strane, ili kao saten, sa jedne strane sjajan a sa druge ne.

Umereno. Omražena reč, bez osnova. Mnogima je samo lepo upakovano ograničenje. Ali bez umerenosti ne bi stigli nigde. Mislim da ova osobina odvaja uporne od onih drugih. Moj lični stav je da nas umerenost vodi ka uspehu, šta god da za nas on predstavlja. Ne propuštamo ništa, a ipak ne skrećemo sa puta. Umerenost uvek poredim sa izrekom ’tiha voda breg roni’. Polako, malo po malo, do cilja ćemo svakako stići ako ga zacrtamo. Bez preterivanja, tretman po tretman, nigde ne žurimo. Neka koža diše, kao svila.

Prirodno. Što prirodnije je bolji izraz. Jer i starenje je prirodno, a opet dovoljno smo mudri da pomeramo granice najboljih godina. Nema boljih od onih u kojoj smo. Šta god drugi tvrdili. Kada nas stignu, shvatiće. Kada ih stignemo, i mi ćemo shvatiti. U tim godinama možemo da izgubimo tonus i elastičnost, ali ne i dostojanstvo. Dostojanstvo da ih dočekamo kako želimo, po našim pravilima. Da li će to biti komercijalno popularno, kao saten, ili će nas i tada dobro prekrivati, kao svila.